Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
ЕУ4МЕ спот
Дипломариус
Управа за дијаспору
Љетња скола

МВПЕИ

ПДВ и Царина


МВПЕИ
>

Интервју амбасадора Александра Андрије Пејовића за Дневне новине

Интервју амбасадора Александра Андрије Пејовића за Дневне новине
Датум објаве: 07.03.2016 11:09 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


1. Која поглавља ће Црна Гора отворити до краја ове године? Која област ће за Црну Гору бити посебно захтјевна у преговорима који слиједе?

Осим у 22 досад отворена поглавља, рад преговорачке структуре се одвија у добром правцу и у осталим областима. Резултат предузетих напора је да смо током протекле године испунили почетна мјерила у још шест захтјевних поглавља која се односе на 1. Слободу кретања робе, 11. Пољопривреду и рурални развој, 12. Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор, 13. Рибарство, 19. Социјалну политику и запошљавање и 22. Регионалну политику и координацију структурних инструмената. У складу с тим, сва ова поглавља су спремна за отварање током 2016.

Међу њима, посебно су захтјевна поглавља 1. Слобода кретања робе и 12. Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор у којима посебан изазов представља огромна правна тековина која се мора пренијети кроз низ закона и посебно подзаконских аката, али и финансијских средстава за спровођење потребних реформи. Тако је на примјер, у оквиру 12. поглавља неопходно наћи средства којима ћемо гарантовати примјену европских стандарда у области поизводње и прераде хране. Дио тих средстава ћемо добити из фондова ЕУ, док ћемо дио морати осигурати сами.

2. Како сте задовољни током преговора и учињеним у претходној години?

Црна Гора је током 2015, на три одржане међувладине конференције отворила преговоре у шест поглавља правне тековине: 9. Финансијске услуге, 14. Саобраћајна политика, 15. Енергетика, 16. Порези, 21. Трансевропске мреже и 30. Вањски односи. Годину смо завршили с 22 отворена поглавља, од којих су два привремено затворена.
То је велики успјех за државу која ове године обиљежава десет година од обнове независности и која је ушла у четврту годину приступних преговора.
Свакако, још већи успјех представља то што су реформе у великом броју области већ почеле да дају видљиве резултате јер се наша земља стално мијења. Можда се то најбоље види у владавини права. Довољно је да погледате гдје смо били у многим питањима рада судства, тужилаштва и полиције прије неколико година, а гдје смо сад. То показује да се Црна Гора озбиљно креће према чланству ЕУ, и што је још важније, према европском стандарду живљења.

3. У којим је областима, током досадашњих преговора, остварен највећи напредак?

Наша интенција је да остварујемо равномјеран напредак у свим областима. Свакако, због новог приступа у преговорима, највише пажње и напора је усмјерено на владавину права гдје биљежимо и највећи интензитет активности. Тако смо управо у овој области донијели преко педесет закона којима смо промијенили начин рада у правосуђу, уподобили антикорупцијски приступ најмодернијим европским рјешењима и подигли ниво стандарда кад су у питању мањинска права. Такође, формирали смо кључне институције као што су Специјално тужилаштво и Агенција за спречавање корупције, чиме смо поставили темеље за постизање значајних резултата у пракси.

Када је ријеч о осталим областима, осим поглавља 25. и 26. која смо привремено затворили, истакао бих да смо у 7. поглављу Право интелектуалне својине, практично заокружили нормативни оквир и да је оно међу првим кандидатима за затварање. Слична ситуација је и са поглављима 30. Економски односи с иностранством, 31. Заједничка вањска и сигурносна политика и 10. Информатичко друштво и медији. Такође, значајан напредак је остварен и у поглављима 20. Предузетништво и индустријска политика гдје приводимо крају доношење Стратегије индустријске политике и гдје нас у наредном периоду очекује њено спровође, као и у поглављу 21. Транс-европске мреже гдје, у складу с Берлинским процесом пратимо реализацију преузетих области.

4. Раније сте изјавили да је Црној Гори узор Хрватска, с обзиром на њихово шестогодишње искуство и успјехе које су постигли. Може ли Црна Гора то бити остатку региона?

Имајући у виду пређени пут, искуство које смо стекли и резултате које смо постигли током четири године преговора, цијеним да Црна Гора већ једно вријеме заузима лидерску позицију у региону. То је, уосталом, оцјена која стиже с бројних европских адреса а која се темељи на досадашњим постигнућима у области европске интеграције. Неријетко имамо састанке с многим колегама из региона на којима преносимо своја искуства и знања на начин да заиста помогнемо свима да цијела регија што прије уђе у Европску унију. То је наш заједнички циљ и интерес.

Више пута сам истицао да је, након ступања Хрватске у чланство ЕУ, веома важно одржати добру динамику спровођења реформи и, кроз регионалну димензију, унаприједити економску, социјалну, културну сарадњу и побољшати имиџ сваке од држава појединачно и региона у цјелини. Сигуран сам да то шаље добру поруку европским партнерима и јача европску перспективу Западног Балкана.

Као што је нама било драгоцјено искуство и знање колега из хрватске преговарачке структуре, сигуран сам да су и наше научене лекције из преговарачког процеса драгоцјена основа колегама из осталих држава региона. Сарадња чини да, кроз размјену знања и научених лекција неке етапе на европском путу прелазимо квалитетније, брже, лакше, уз мање трошкова и мање лутања. Такође, сарадња на мањем простору, у региону Западног Балкана је добра вјежба и припрема за много веће оквире и опсеге који ће нам бити на располагању даном приступања у ЕУ.

5. Колико ће чланство у НАТО допринијети напретку ка ЕУ?

Реформе које спроводимо у процесу приступања, како ЕУ, тако и НАТО-у, имају за циљ унапређење укупног политичког, економског и, уопште, друштвеног амбијента и приближавање вриједностима и стандардима које његују чланице оба савеза. Овдје посебно мислим на реформе у области владавине права, прије свега оне у правосуђу, борби против корупције и организованог криминала, које су заједнички именитељ процеса европске и еуроатлантске интеграције.

6. У извјештајима ЕК нагласак се ставља на слободу медија. Обзиром на ситуацију на црногорској медијској сцени, као и на захтјеве појединих политичара да се мијења Закон о медијима, како би се клевета поново нашла међу кривичним дјелима, колико ће нам бити тешко да одоговоримо захтјевима у поглављу Информатичко друштво и медији? Очекујете ли проблем у испуњавању стандарда у овој области?


Црна Гора је, веома посвећена промовисању и заштити слободе мишљења и изражавања, као једном од показатеља стања демократије у једној земљи. Током претходног периода смо креирали нормативни оквир потребан за пуну слободу медија и постигли добар ниво усклађености с европским прописима у овој области, што потврђују и оцјене из досадашњих извјештаја Европске комисије.

Декриминализацијом клевете и увреде, што је био један од кључних захтјева ЕУ током 2011, значајно смо побољшали медијско окружење. Ми смо отишли и корак даље, измјенама Кривичног законика 2013. створена је могућност да се не покреће кривично гоњење за новинаре који почине кривично дјело повреде приватности, ако су таквим дјеловањем открили извршење одређене групе кривичних дјела.

Влада је чврсто опредијељена да очува и унаприједи амбијент медијских слобода и у том правцу свакако не подржава иницијатве за поновно увођење клевете као кривичног дјела. Предложене измјене закона излазе из оквира међународних стандарда и црногорског уставног оквира, те као такве представљају суспензију права и рестрикцију слободе изражавања.

Кад је ријеч о даљим обавезама у овој области, у плану су измјене Закона о електронским медијима које би требало додатно да приближе ову област европским стандардима. Овим измјенама ће се постићи потпуно усклађивање са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама из 2010. и имплементација правила о државној помоћи за јавне радио-дифузне услуге сагласно Саопштењу Европске комисије о примјени правила о државној помоћи за јавне радио-дифузне услуге (2009/Ц 257/1).Такође, усвојен је и Етички кодекс новинара, а у наредном периоду је потребно осигурати његову примјену у циљу подизања стандарда у медијима. Дакле, реформе у овој области, које спроводимо у оквиру поглавља 10 и 23 се одвијају планираним током и не очекујемо никакве проблеме у испуњавању захтјева.

7. Да ли су наши медији спремни за Европу?


Цијело црногорско друштво је у фази трансформације на путу према чланству у ЕУ. Ни медији ту нису изузетак.

Држава је обавезна да створи одговарајући оквир за рад и развој медијског амбијента. С друге стране, сами медији морају да воде рачуна о поштовању етичких стандарда и контроли одговорности према јавности. Ово посебно имајући у виду изузетно значајну улогу коју имају у сваком друштву. Они су ту да информишу, образују, указују, покрећу, мијењају. Имају моћ која за собом повлачи одговорност. Управо из тог разлога је важно да у медијском простору радимо на подизању квалитета, знања и стручности кадра, да имамо медијске посленике који су упознати с европским прописима и праксом и спремни да дају допринос унапређењу струке и достизању европских стандарда у овој области.

Иако на овом пољу преостаје још рада, с обје стране, увјерен сам да има значајних помака и да смо на добром путу.