Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
ЕУ4МЕ спот
Дипломариус
Управа за дијаспору
Љетња скола

МВПЕИ

ПДВ и Царина


МВПЕИ
>

Пејовић: До 2018. да завршимо све обавезе и будемо интерно спремни за чланство у ЕУ

Пејовић: До 2018. да завршимо све обавезе и будемо интерно спремни за чланство у ЕУ
Датум објаве: 04.01.2016 14:36 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


Државни секретар за европске интеграције и главни преговарач са Европском унијом, амбасадор Александар Андрија Пејовић изјавио је у интервјуу Побједи да су „поставили циљ да до 2018. завршимо све обавезе и будемо интерно спремни за чланство у ЕУ“.

"Након тога слиједи израда приступног уговора, његова ратификација у Европском и парламентима држава чланица, што може трајати до двије године. Свакако, наше очекивање је да би се приступање могло десити 2021. с новом финансијском перспективом", ЕУ казао је Пејовић.

Он је нагласио да позивница за чланство у НАТО и Извјештај Европске комисије за Црну Гору потврђује да смо током претходног периода направили видљиве помаке у области правосуђа, темељних права, борби против корупције и организованог криминала.

ПОБЈЕДА: Након три и по године преговора са Европском унијом од укупно 35, отворена су 22 поглавља, од којих су два привремено затворена. Да ли сте задовољни динамиком преговарања? Колико година ће бити потребно Црној Гори да заврши преговоре са ЕУ и постане чланица?

ПЕЈОВИЋ: Отварање двије трећине поглавља у три и по године преговора је одличан резултат који потврђује да смо током претходног периода добро радили. Подсјетићу да је слична ситуација била и с Хрватском која је након три године преговора имала 22 отворена поглавља, од којих су три била привремено затворена. С обзиром да су критеријуми за приступање у међувремену постали прецизнији и захтјевнији, можемо у потпуности бити задовољни динамиком напредовања према чланству.Прије свега, одрадили смо огроман посао у законодавном дијелу и доношењем најважнијих прописа поставили квалитетну основу даљем раду и напредовању у свим поглављима преговора. Основали смо или започели с оснивањем кључних институција и у континуитету радили на обуци кадра за спровођење правне тековине и постизање мјерљивих резултата. Увјерен сам да резултате неких политика грађани већ сад у мањој или већој мјери могу осјетити. С друге стране, незахвално је прогнозирати кад би Црна Гора могла постати чланица ЕУ. Иако највећим дијелом то зависи од наше интерне спремности, ипак не треба заборавити ни утицај који на функционисање ЕУ, као и на политику проширења имају политичко и економско-финансијско стање у ЕУ и државама чланицама. Такође, не треба занемарити ни ефекте ширих глобалних дешавања који се преливају на стање у ЕУ.Датум уласка у ЕУ јесте битан, али је за нас много важније да квалитетно спроведемо реформе и будемо у потпуности спремни прихватити правила и обавезе даном ступања у чланство. У том правцу смо Програмом приступања Црне Горе ЕУ дефинисали динамику реформи и поставили себи циљ да до 2018. завршимо све обавезе и будемо интерно спремни за чланство. Након тога слиједи израда приступног уговора, његова ратификација у Европском и парламентима држава чланица, што може трајати до двије године. Свакако, наше очекивање је да би се приступање могло десити 2021. с новом финансијском перспективом ЕУ.

ПОБЈЕДА: Да ли ће позив за чланство у НАТО убрзати европске интеграције? У којој мјери су то комплементарни процеси?

ПЕЈОВИЋ: Чињеница је да ова два интеграцијска процеса имају доста додирних тачака, међу којима се посебно издваја област владавине права која је најважнији услов за напредовање према чланству у оба савеза.

Цијеним да позивница за чланство у НАТО, исто као и Извјештај Европске комисије за Црну Гору, потврђује да смо током претходног периода направили видљиве помаке у области правосуђа, темељних права, борби против корупције и организованог криминала. То, свакако, додатно побољшава имиџ наше државе, шаљући јасан сигнал државама чланицама ЕУ да је Црна Гора на стабилном путу и да остаје кредибилан партнер међународној заједници.

ПОБЈЕДА: У Извјештају Европске комисије о напретку Црне Горе за 2015. годину наводи се, између осталог, да ће даљи напредак у преговорима бити условљен напретком у владавини права. Да ли активности Специјалног тужилаштва, серија тужби за корупцију и злоупотребу положаја, значе да је Црна Гора ипак кренула са „мртве тачке“?

ПЕЈОВИЋ: Владавина права је кључна област преговарачког процеса и активности на том пољу су у фокусу нашег рада од отварања приступних преговора.

Захтјеви и очекивања која ЕУ има у овој области су садржани у мјерилима која смо добили за 23. и 24. поглавље, а на чијем спровођењу радимо кроз испуњавање мјера и активности из акционих планова за ова поглавља. Ради се о обавезама, односно активностима које су детаљно разрађене и за које имамо експертску и финансијску подршку ЕУ и држава чланица.

Дакле, Црна Гора је одавно кренула с „мртве тачке“. Активности Специјалног тужилаштва су резултат процеса који су се одвијали током претходног времена, али исто тако и потврда политичке воље да се сви случајеви ријеше у складу с европским стандардима.

У том смислу, подсјетићу да и овогодишњи Извјештај о напретку потврђује да је протекли, веома интензиван период у области владавине права, донио значајне резултате. Тако смо, од почетка спровођења Акционих планова за 23. и 24. поглавље донијели 47 реформских закона, али и значајно унаприједили институционалне капацитете и то посебно формирањем кључних институција какве су Специјално тужилаштво и Агенција за антикорупцију, али и наставили с обуком кадра за спровођење превентивних и репресивних мјера.Ове активности на терену прате акције полиције и тужилаштва које су резултирале подношењем кривичних пријава, односно процесуирањем случајева корупције и организованог криминала. ЕК је у Извјештају о напретку оцијенила да су оснивањем Специјалног државног тужилаштва централизована овлашћења у области организованог криминала и отворен пут за стварање специјализованих тијела, укључујући и у полицији.

ПОБЈЕДА: Црној Гори је одобрено 45 милиона еура бесповратне подршке ЕУ за два инфраструктурна пројекта. Када ће наша држава почети да користи та средства?

ПЕЈОВИЋ: Као што је и раније најавила Европска комисија, нови методолошки приступ Западнобалканског инвестицијског оквира подразумијева подршку спровођењу регионалних инфраструктурних пројеката чије финансирање се промовише у контексту Берлинског процеса. У оквиру додјеле средстава за подршку инфраструктурним пројектима за 2015. Црној Гори је посредством овог инструмента додијељено преко 50 милиона еура за припрему и спровођење приоритетних инфраструктурних пројеката. Кориштење ових средстава биће започето током ове године, а даља динамика спровођења зависиће од брзине извођења радова који ће се уговарати посредством водећих међународних финансијских институција.Тако ће, током 2016, 25 милиона еура бити искориштено за улагање у дио од 127 милиона вриједних радова на изградњи интерконекција преносних система Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине 400 кВ далеководом и његово даље спајање с подморским каблом с Италијом. Такође, током наредне двије године 20 милиона еура ће бити уложено у реконструкцију дијела бетонских мостова на жељезничкој прузи Бар-Врбница и замјену сигналног система у станици Подгорица.Осим ових средстава, која су одобрена за суфинансирање радова, Црна Гора је током године на измаку била веома успјешна када су у питању про јектне пријаве за подршку припреми пројектне документације у оквиру Западнобалканског инвестицијског оквира. Тако је у оквиру два редовна позива за достављање пројеката Црној Гори одобрено додатних 6,5 милиона еура за припрему пројеката у области унапређења жељезничке инфраструктуре и за припрему студије изводљивости за будућу дионицу Јадраскојонског пута у Црној Гори.

Сигурнији превоз и уштеда електричне енергије

ПОБЈЕДА: Црна Гора је крајем децембра отворила два нова поглавља 14 Саобраћајна политика и 15 Енергетска ефикасност. Због чега је значајно отварање ових поглавља?

ПЕЈОВИЋ: Предности ових поглавља су бројне. Тако ћемо даљим радом у 14. поглављу унаприједити саобраћајну инфраструктуру, а примјеном европских стандарда ћемо квалитет услуга подићи на виши ниво. То значи да ће наши грађани имати сигурнији и ефикаснији превоз, као и да ћемо осигурати квалитетну заштиту права путника и спровођење социјалног законодавства у овој области. Такође, примјеном стандарда, законодавним активностима, као и обуком возача и ефикаснијом контролом настојаћемо да смањимо број несрећа на путевима. У области енергетике, примјена стандарда и прописа ЕУ ће омогућити уштеду енергије, повољније цијене и виши ниво квалитета услуга за крајње кориснике. Најновија истраживања су показала да примјена савремених технологија омогућава уштеду електричне енергије око 30%, док кориштење обновљивих и еколошки прихватљивих извора, какви су хидроенергија, сунчева енергија, енергија вјетра, енергија плиме и осјеке и др. дају ефикаснију потрошњу енергије. Оно што је посебно значајно за оба поглавља, а што је циљ ЕУ у овим областима, као и у оквиру 21. поглавља Трансевропске мреже, јесте да ће примјена европских стандарда и прописа и даљи рад у овим областима Црној Гори омогућити умрежавање путева, жељезничких пруга, ваздушних и поморских лука и канала у јединствену мрежу која ће олакшати и унаприједити превоз путника и робе. С друге стране, то ће нам побољшати снабдијевање енергијом, смањење енергетске изолације и боље функционисање унутрашњег енергетског тржишта.