Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
ЕУ лифлет
НАТО лифлет
ЕУ4МЕ спот
Дипломариус
Управа за дијаспору
Љетња скола

МВПЕИ

ПДВ и Царина

ТАИЕX

МВПЕИ
>

Лукшић: Позивнице за НАТО не би било без реформи

Датум објаве: 08.01.2016 15:29 | Аутор: МВПЕИ

Испис Штампај страницу


Подгорица, (МИНА) – Позивница из НАТО-а не би била упућена да Црна Гора прије тога није отворила преговоре са Европском унијом (ЕУ), оцијенио је потпредсједник Владе и министар вањских послова и европских интеграција, Игор Лукшић, и поручио да стандарде безбједности никада не треба сматрати достигнутим.

Он је, у интервјуу агенцији МИНА, рекао да је задовољан резултатима вањске политике у 2015. јер је у њој, како је казао, Црна Гора опредметила напоре које је улагала током низа година.

Лукшић је казао да су резултати које је Црна Гора постигла 2015. године заокружени добијањем позивнице за НАТО и израз напора који су се прожимали у процесу приступању Алијанси и да су блиско повезани са европским интеграцијама, регионалном сарадњом.

»Позивница за НАТО је обиљежила 2015. годину, али ње не би било да нијесу спроведене реформе у владавини права, одбрамбеном систему, безбједности. Позивнице не би било да прије три године нијесу отворени преговори са Европском унијом (ЕУ)«, оцијенио је Лукшић.

Он сматра да се процеси приступања НАТО-у и ЕУ прожимају и да није могуће на једном остварити велики успјех, а на другим стагнирати.

»Црна Гора је 2015. године наставила прогрес у приступању ЕУ. Отворена су 22 поглавља са преговарачким позицијама које су готове за још осам, са још три које су у нацрту, али гдје у свим испуњавамо предуслове за њихово отварање«, рекао је Лукшић.

Он је казао да није пренаглашено да је позивница за НАТО историјског значаја за Црну Гору и постизање гаранције безбједности.

Стандарде безбједности никада не треба сматрати достигнутим. Без стандарда безбједности не можемо говорити о потенцијалу за даљу демократизацију, а свакако ни даљем економском развоју«, рекао је Лукшић.

Он је оцијенио да је Црна Гора у 2015. дала додатни инпут регионалној сарадњи и да се највише трудила у региону да сарадњи да додатни инпут.

»Наши напори у промовисању западно балканске шесторке, а самим тим и снажењу Берлинског процеса, посвећеност рјешавању регионалних питања граничним споразумима које смо потписали, све је важна коцкица у мозаику да регион буде истински дио европског друштва«, сматра Лукшић.

Говорећи о мултилатерализму, Лукшић је навео да је Црна Гора у 2015. години успјешно завршила чланство у Савјету за људска права и Извршном одбору УНЕСЦО-а, да учествује у раду УНДИП -ог Извшрног одбора и да је успјешно предсједавала Форумум за безбедсном сарадњу ОЕБС-а, док ће наредне три године радити и у оквиру Комисије за изградњу мира УН.

Упитан очекује ли да ће Црна Гора до краја наредне године отворити преостала поглавља, Лукшић је одговорио да је држава спремна за то, али да је потребно и да се у вези са свим тим питањима постигне консензус држава чланица.

»У једном броју политика ЕУ постоје одређена мимоилажање међу државама чланицама као што су поглавља која се тичу слободног кретања радника што може утицати на одрђено одлагања, али све то не може битније да утиче на наш преговарачки процес«, сматра Лукшић.

Он је рекао да вјерује да је 2016. огромна шанса и да су планови МВЕПИ да се најкасније у првом карталу у 2017. године буду испуњене почетна мјерила за сва поглавља.

»Тако да је то распон у коме мислим да можемо говорити о преговорима у свих 33 поглавља«, навео је Лукшић.

Он је рекао да ће 2016. година бити важна због провјере резултата у поглављима која су већ отворена.

Лукшић је казао да су поглавља 23 и 24 су темељ преговарачког процеса уз економско управљање и реформу јавне управе и да Црну Гору у 2016. очекује процјена успјешне примјене привремена 83 мјерила који произилазе из акционих планова за 23 и 24.

»Уколико тај тест прођемо мислим да ће широм бити отворена врата и да процес преговарања са ЕУ приведемо крају и да се Црна Гора на најбољи начин препоручи и за чланство у ЕУ«, навео је Лукшић.

На питање како ће хапшења предсједника политичког Савјета Демократске партије социјалиста Светозара Маровића и високих општинских функционера утицати на даљи прогрес Црне Горе ка ЕУ, Лукшић је казао да када из Европске комисије говоре о примјени стандарда из области владавине права да мисле на способност институција да се баве том проблематиком на увјерљив начин.

»На начин који ће потрвдити њихову непристрасност, кредибилност поузданост. Зато је тај процес подразумијевао прво уставне промјене затим доношење низа закона, институционалну реорганизацију екипирање институција и потом њихов рад«, навео је Лукшић.

Он је рекао да ако Црна Гора на крају процеса нема увјерљиве резултате онда ће да се постави потање да ли се од уставних промјена па надаље радило на исправан начин.

»То не подразумијева да ми неког појединачно таргетирамо и кажемо то је та особа, то је тај члан Владе бивши садашњи. Суштина је да су институције способне да у сваком појединачном случају да у свакој фази поступка докажу да тиме могу да се баве на прави начин«, рекао је Лукшић.

Он је објаснио да ће након новогодишњих празника бити интезивирана комуникација са НАТО-ом и да ће у првим мјесецима наредне године бити обављени приступни разговори који треба да ријеше сва питања која се тичу ставарања услова за формално приступање НАТО-у.

»Чим то буде завршено почеће израда приступног протокола који онда на предлог Генералног секретара земље чланице треба да одобре и који послије тога иде у ратификацију. Вјерујем да ће на прољеће приступни протокол бити финализован и упучен на ратзификацију«, рекао је Лукшић.

Он је казао да упоредна искустава показују да би у црногорском случају могли рачунати да у НАТО приступимо у првој половини 2017. године.

Лукшић је оцијенио да би одлуку о уласку Црне Горе у НАТО требало донијети у Скупштини.

»Тема НАТО биће високо позиционирана у предизборној кампањи тако да нико не може пирговорити да грађани неће о томе одлучивати гласањем за неку до политичких партија«, навео је Лукшић.

На питање да ли очекује заоштравање односа Русијом како буде одмицао процес приступања Црне Горе НАТО-у, Лукшић је одговорио да треба разумјети укупни конктекст и да за тим нема никаквог разлога.

»Дјелује збуњујуће када на тему Црне Горе један број руских званичника изрази противљење ширењу НАТО на исток. Црна Гора није на истоку него на југу односно југоистоку. Између Црне Горе и Русије већ има више НАТО држава па је то само по себи контрадкитроно«, рекао је Лукшић.

Он сматра да у укупном конкетску треба посматрати неколико отворених питања и да ће како вријеме буде пролазиоо и криза у Украјини се буде смиривала да ће се и друге теме релаксирати.

»Црногорски званичници никада у својим иступима нијесу допринијети подизању тензија. Свака држава треба да има право на своју одлуку и Црна Гора је зрела са институцијама које имају снаге да одлуће о сваком питању«, рекао је Лукшић.

Он ја казао да је дио околности и чињеница да се Црна Гора придружила санкција ЕУ према Русији.

»Нити смо се залагали за санкције нити смо срећни због тога али смо обавезни да разумијемо и да их примијенимо јер смо прокламовали наш стратешки циљ чланство у ЕУ и треба да дијелимо вриједности и да у тешким одлукама будемо уз своје партнере«, казао је Лукшић.

Он је навео и да је Русија 1992. без много дилема и размишљања увела много теже санкције Савезној Републици Југославији и никада Црна Гора није осуђивала Русију. "Зато је много важније разговарати о начинима како обновити односе. Да би се двије стране разумјеле нужни су разговори а не претпоставке. Црна Гора је спремна за то".

Упитан када се може очекивати да буде отворено поглавље које се односи на животну средину, Лукшић је казао да ће поглавље 27 бити захтјевно због огромног законодавства, захтјевних и скупих стандарда које треба испунити.

»Поред тога и безбједност хране и слична поглавља су под посебном пажњом као и један број других поглавља која ће се односити на спремности наше економисије да прерасте у функционалну економиију и преузме обавезе«, рекао је Лукшић.

Он је казао да је, да би поглавље 27 било отворено, потребно да буде донијета одговарајућа стратегија и акциони план и да се на томе доста ради.

»Сви изражени еколошки проблеми биће у акционом плану зато што је потребно достићи одређене квалитете у појединсим случајевима«, казао је Лукшић.